Da li britanski zakon prisiljava vaš VPN da čuva dnevnike pretraživanja?

„Sedište u Britaniji, pa moraju da čuvaju sve“ je uobičajena kratica i pogrešno razume mehanizam. Deo 4 Zakona o istražnim ovlašćenjima radi preko obaveštenja o čuvanju koja se dostavljaju telekomunikacionim operatorima, a kodeks prakse Ministarstva unutrašnjih poslova za taj režim jasno kaže: operator nije dužan da čuva komunikacione podatke ako mu obaveštenje nije dostavljeno. Da li vaš provajder ima takvo obaveštenje jeste činjenica o tom provajderu, a ne o državi u podnožju sajta.

Ta jedna rečenica iznova postavlja pitanje. Umesto da pitate šta britanski zakon zahteva uopšte, pitajte koji operator, koja kategorija podataka i koji instrument. Ta tri odgovora odlučuju skoro sve ostalo. Sve pre njih je slogan.

Obaveštenje se dostavlja, ne podrazumeva

U okviru koji kodeks opisuje, državni sekretar dostavlja obaveštenje o čuvanju, a kodeks utvrđuje kako se razmatraju neophodnost i srazmernost zajedno sa odobrenjem sudskog komesara. Obaveštenje može da odredi podatke, usluge i aranžmane čuvanja koje pokriva. To je instrument sa obimom, a ne pozadinska obaveza koja se lepi na poslovnu kategoriju.

Zato je javna izjava provajdera da nije primio obaveštenje značajna tvrdnja, a ćutanje provajdera nije dokaz ni u jednu stranu. Kodeks takođe ograničava otkrivanje postojanja ili sadržaja obaveštenja, što znači da dobro informisan operator možda ne može da vam da čist odgovor. To ograničenje nije rupa; deo je dizajna režima. Odmerite odgovor u skladu s tim.

Čitajte izjavu kao ono što jeste. Objavljeni izveštaj o transparentnosti koji opisuje primljene zahteve drugi je dokument od obaveštenja o čuvanju, i nijedan nije potpuni popis podataka koje kompanija čuva za sopstvene svrhe.

Šta se smatra telekomunikacionim operatorom

Kodeks tretira pojam široko i faktički, i ne izuzima svaku nadgradnu uslugu koja slučajno radi preko tuđe mreže. Naplata pretplate ne rešava klasifikaciju, kao ni hostovanje svega u drugoj zemlji. To je pitanje o vezama usluge sa Britanijom, koje procenjuje kvalifikovana osoba.

Ono što možete bez pravnog obrazovanja jeste da prestanete da tretirate marketinšku frazu kao specifikaciju. „Bez dnevnika“ opisuje politiku. Ne opisuje pravni položaj, i oba mogu biti tačna istovremeno za provajdera koji ništa ne čuva dobrovoljno i ništa nije primio prinudno.

Metapodaci nisu sadržaj poruke

Režim obaveštenja tiče se komunikacionih podataka, to jest ko, kada i kako, a ne šta je rečeno. Sadržaj je pod sasvim drugim ovlašćenjima, sa drugim odobrenjem. Spajanje oba u „pune dnevnike“ stvara sporove koji se ne mogu rešiti, jer dve kategorije imaju odvojene pravne puteve i često odvojene rokove čuvanja.

Ova razlika je i praktična za VPN. Provajder može da čuva skoro ništa o onome što ste poslali, a da ipak ima evidenciju naloga, podatke o plaćanju, vremenske oznake veze ili poruke podršci. To su obične poslovne evidencije, uređene politikom provajdera i zakonom o zaštiti podataka, a ne obaveštenjem o čuvanju.

Zato tvrdnja o obaveštenju ne može da odgovori na pitanje o podacima naloga. Dva različita instrumenta, dva različita skupa ograničenja.

Vodite dve evidencije, jer postoje dva pitanja

Za svakodnevnu upotrebu zapišite kategorije koje provajder kaže da obrađuje, svrhu, ko ima pristup i koliko traju. Uključite i one neatraktivne: evidenciju naplate, tikete podrške, signale prevare, izveštaje o padovima. Izjava o tunelskom saobraćaju ne treba da zameni ostalo.

Kod formalnog zahteva sačuvajte dokument i prosledite ga onome ko se bavi pravnim postupkom, sa datumom kada je stigao. Pitajte koji subjekt i koja usluga su navedeni, koja radnja se traži, koji su rokovi i koje su provere ili žalba dostupni. Proverite uslove poverljivosti pre nego što odgovorite bilo kome, uključujući novinara.

Te dve evidencije odgovaraju različitoj publici. Jedna govori korisniku šta da očekuje; druga govori advokatu šta da radi ove nedelje.

Kako uporediti dva provajdera bez samozavaravanja

Tražite preciznu javnu politiku sa obimom, datumom i opisom kategorija koje pokriva. Zatim proverite da li politika razlikuje sadržaj od metapodataka, dobrovoljno čuvanje od prinudnog i operativnu kompaniju od matične. Nejasna uveravanja prolaze proveru upravo zato što nikada ne imenuju kategoriju.

Informacije koje nedostaju tretirajte kao da nedostaju, a ne kao povoljne. Ograničenja otkrivanja u režimu znače da „ništa nismo primili“ i „ne možemo da kažemo“ spolja mogu izgledati isto, a poređenje koje ćutanje boduje kao pobedu meri vaš sopstveni optimizam.

Kodeks prakse Ministarstva unutrašnjih poslova za režim obaveštenja je dokument koji treba pročitati pre ponavljanja bilo koje tvrdnje o tome šta Deo 4 zahteva. Duži je od blog posta i znatno pažljiviji.