Ograničenja VPN veza: trenutno stanje naspram sačuvane istorije

Tri istovremene veze su odluka o prijemu, a da bi se na nju odgovorilo treba znati koja su mesta upravo sada zauzeta, a ne šta se dogodilo prošlog meseca. Usluga može da odbije četvrtu sesiju pomoću male tabele aktivnih zapisa i nikada ne izgradi vremensku liniju. To je tvrdnja o mehanizmu, a ne o operateru, i razlika je važna kada čitate pravila privatnosti. Model u nastavku pokazuje šta odluci treba i šta može da odbaci.

Mehanizam: tabela mesta, a ne dnevnik

Najjednostavnija implementacija povezuje pretplatu sa najviše tri aktivna zapisa sesije. Svaka prihvaćena sesija zauzima jedno mesto, a mesto se oslobađa kada usluga zaključi da je ta sesija završena. Zapis treba identitet dovoljno specifičan da oslobađanje jedne veze ne oslobodi mesto druge veze, zbog čega je identifikator sesije važniji od naziva naloga.

Zauzetost i istorija su različite strukture podataka. Zauzetost odgovara na pitanje da ili ne o sadašnjosti i može se odbaciti u trenutku kada se sesija završi. Istorija je tok događaja kome se samo dodaje i preživljava zato što je neko odlučio da ga čuva. Usluga može imati jedno, oboje ili nijedno.

Razlika je spolja nevidljiva. Vidljivo ograničenje veza spojivo je sa malim brojačem u memoriji, zajedničkom tabelom baze podataka i potpunim arhivom događaja sa kontrolnom tablom. Ništa u vezi sa ograničenjem ne govori koje od toga radi.

Zašto trenutnom modelu ipak treba koordinacija

Izgubljena veza možda neće biti odmah prepoznata kao završena. Pristupnik čeka vremensko ograničenje, neuspeh keepalive-a ili zaustavljanje računovodstva, i dok ne stigne jedno od toga mesto ostaje zauzeto. Korisnik koji se ponovo poveže u tom periodu vidi odbijanje koje nema nikakve veze sa četvrtim uređajem.

Ponovo pokrenut server mora da uskladi svoje stanje, a nekoliko pristupnika koji služe istom nalogu treba zajedničku odluku. Inače nalog može da premaši svoju kvotu povezivanjem sa različitih lokacija. Zajedničko ili obnovljivo stanje to rešava, a zajedničko stanje je projektni zahtev, a ne dokaz nadzora.

Ništa u toj koordinaciji ne zahteva istoriju pregledanja. Pristupnik koji prosleđuje pakete ne mora da zna koje je stranice sesija posetila da bi brojao sesije, a ta dva toka podataka obično obrađuju potpuno različite komponente.

Držanje brojača u memoriji takođe ne čini povezane činjenice anonimnim. Dok usluga radi, zapis povezan sa pretplatom otkriva da nalog ima aktivne veze, a i pristup tom stanju i njegov životni vek vredni su pitanja.

Gde to stanje odlazi posle

Pitanje privatnosti nije može li server da broji. Pitajte šta se događa sa završenom sesijom: uklanja li se zapis ili postaje događaj u nizu nadzora? Zatim pitajte koje su druge komponente videle isti događaj, jer zapisnici autentifikacije, računovodstveni zapisi i rezervne kopije mogu svaki da čuvaju kopiju koju je put sprovođenja odbacio.

RADIUS računovodstvo je najjasniji primer. Par Start i Stop postoji radi podrške naplati i kontroli sesija, i stvara zapis o vezi nezavisno od toga traži li ga ikada neko kao istoriju. Usluga koja sprovodi ograničenja kroz računovodstvo zato po konstrukciji čuva više od tabele mesta.

Brisanje takođe ima oblik. Zapis uklonjen iz aktivne tabele može da ostane u rezervnoj kopiji napravljenoj sat ranije, a period čuvanja te kopije je sopstvena izjava o politici. Čitanje samo primarnog skladišta daje nepotpun odgovor.

Postavite pitanje u terminima polja

Smernice za smanjenje podataka RFC 6973 povezuju prikupljene i sačuvane podatke sa svrhom kojoj služe. Primenjeno ovde, korisno pitanje je koja polja zadatak istovremenog prijema zaista treba i koja svrha opravdava zadržavanje svakog od njih nakon što se taj zadatak završi.

Precizna izjava usluge odvaja trenutno stanje veze koje se koristi za sprovođenje kvote od svih zapisa zadržanih nakon prekida i navodi druge sisteme unutar dometa obećanja. Rečenica koja kaže samo da se sprovode tri veze ne utvrđuje ni da arhiv postoji ni da ne postoji.

Kada je životni ciklus nejasan, zabeležite to kao neodgovoreno pitanje zadržavanja, a ne kao presudu. Postojanje ograničenja nije dokaz skrivene istorije, a verovatno objašnjenje trenutnog stanja nije revizija pružaoca.