VPN imena hostova ne rade, IP adrese rade: gde tražiti

Možete otvoriti deljeni resurs po adresi, a isti resurs po imenu ne uspeva, što znači da tunel prenosi pakete, a sloj imena ne. To jedno zapažanje štedi zaobilazni put kroz izmene zaštitnog zida i ruta. Imenima trebaju sufiks, rezolver i put za upit, a VPN klijent može instalirati rutu bez instaliranja bilo čega od toga. Prođite četiri provere ispod redom i zaustavite se na prvoj koja se slomi.

Ime postavlja pitanje koje adresa ne postavlja

Adresa je odredište koje stek može odmah da koristi. Kratko ime je pitanje koje treba proširiti sufiksom, poslati rezolveru i dobiti odgovor od nečega što poznaje zonu. Tunel koji instalira rute ali ne rezolver ostavlja prvo ispravnim, a drugo pokvarenim. Zato simptom izgleda tako dosledno kod veoma različitih VPN proizvoda.

Radite od adrese ka spolja: prvo puno ime, zatim golo ime hosta, i zabeležite koje od tri radi. Obrazac vam kaže koji sloj pregledati pre nego što otvorite i jedan ekran podešavanja. Nagađati rute kada se puno ime razrešava je uzaludan trud.

Pročitajte rezolver koji je tunel zaista instalirao

Pitajte operativni sistem koji rezolver obrađuje upite za internu zonu, a ne koji oglašava interfejs VPN klijenta. Server koji nameće javni rezolver bez interne zone proizvodi upravo ovaj neuspeh, i to je greška u podešavanju, a ne kvar u rutiranju.

resolvectl status
nslookup fileserver.corp.example
nslookup fileserver

Na Windows klijentu pridruženom domenu, politika rutiranja prostora imena odlučuje koji upiti idu kojem rezolveru, a sopstvena DNS podešavanja VPN adaptera pojavljuju se u detaljima adaptera. Čitajte važeću politiku, a ne profil, jer keširana politika može nadživeti vezu koja ju je instalirala. Ako rezolver odgovara na puno ime, a ne na kratko, problem se već preselio na listu sufiksa.

Get-DnsClientNrptPolicy
ipconfig /all

Zaustavite se ako se interna zona razrešava preko pravog servera. Rezolver nije vaš problem.

Sufiksi objašnjavaju kratka imena koja ne rade

Ime sa jednom oznakom proširuje se listom sufiksa veze pre nego što se upit pošalje. Ako VPN ne dostavi interni sufiks, fileserver nikada ne postaje fileserver.corp.example, a upit izlazi kao ime koje nijedan javni rezolver ne poznaje. Nametanje sufiksa, ili kucanje punog imena, testira hipotezu bez promene bilo čega na serveru.

nslookup fileserver.corp.example
ping -a 192.168.50.20

Na Linuxu rezolverska usluga vezuje DNS server za link i skup ruting domena, pa se nametnuti server koji nije povezan sa linkom tunela ponaša kao da ga nema. Proverite stanje po linku, a ne stub datoteku, koja može pokazivati samo na lokalni rezolver. Ista podela se pojavljuje i u drugom smeru: domen pretrage koji postoji ali nije primenjen na interfejs tunela proizvodi otkaze kratkih imena koji izgledaju slučajno.

Ako dodavanje sufiksa to popravi, preostaje da taj sufiks dostavite kroz VPN profil, umesto da tražite od svakog korisnika da ga otkuca.

NetBIOS i WINS su drugi mehanizam

Stari SMB još može tražiti golo ime pomoću NetBIOS imenske usluge, koja odgovara emitovanjem ili preko WINS servera. Emitovanje ostaje unutar jedne emitovane domene i zaustavlja se na prvom ruteru, pa ne može preći tunel; WINS radi jer klijent ima unicast adresu na koju se registruje i koju pita. Zato VPN koji nosi samo IP još može podržavati stara imena kada je WINS konfigurisan i dostupan.

nbtstat -n
nbtstat -R

Za moderni SMB oslonite se na DNS i puno ime i penzionišite stari put. Ako je zaista star, obezbedite WINS ili zamenite aplikaciju; sredina je red podrške koji se nikada ne prazni.

Šetnja se završava kada možete da kažete koji je sloj zakazao: rezolver, sufiks ili staro otkrivanje. Zabeležite rezolver koji je odgovorio i oblik imena koji je uspeo, jer sledeća osoba kreće od istog simptoma.