OpenVPN nedostaje u VPN meniju Ubuntua 18.04: šta instalirati

GNOME lista VPN-a može ne ponuditi ništa što odgovara profilu koji ste dobili, a uobičajen zaključak je da ovaj desktop ne ume OpenVPN. A ume. Ono što nedostaje je paket dodatka, a klijent komandne linije na istoj mašini nema nikakve veze sa menijem. Taj mit treba prvi ubiti, jer šalje ljude da reinstaliraju pogrešnu stvar.

Meni navodi dodatke, a ne protokole

GNOME crta tipove veze koje prijavljuje mrežni menadžer, a menadžer prijavljuje instalirane dodatke. Prazna lista zato opisuje skup instaliranih dodataka, a ne mogućnosti protokola. Zato radni openvpn binarni fajl ne menja ništa u panelu.

Ova razlika je važna jer se iz panela oba kvara vide isto. Nedostajući dodatak i pokvaren dodatak oba daju prozor koji ne može pomoći, i samo se prvi rešava instaliranjem nečega. Pitanje menadžera šta zna razdvaja ih pre nego što bilo šta instalirate. To pitanje košta jednu komandu i zamenjuje sat nagađanja.

Kojem paketu pripada prozor

Na Ubuntuu 18.04 paketi imaju konkretna imena, a novija izdanja zadržala su istu podelu. Čitajte ih kao uloge, a ne kao alternative, jer instaliranje jednog retko rešava problem samo. Jedan paket sadrži demon i klijent komandne linije, i nijedan od njih ne zna za bilo kakav prozor podešavanja.

Paket dodatka je ono što mrežnom menadžeru omogućava da napravi, sačuva i pokrene OpenVPN vezu. Paket editora pruža formu, njena polja i putanju čuvanja koju panel poziva. Mašina sa dodatkom ali bez editora prikazuje tip koji ne može da konfiguriše, dok mašina sa editorom ali bez dodatka ne prikazuje ništa. Instalirajte set zajedno i nejasnoća nestaje.

sudo apt install openvpn network-manager-openvpn network-manager-openvpn-gnome
nmcli --version

Na 18.04 to su prava imena arhiva, a ne zamene. KDE desktop zahteva sopstveni paket editora i i dalje zahteva dodatak, i to je deo koji vodič samo za GNOME izostavlja.

Restart je deo instalacije

Panel pita menadžera za podržane tipove pri pokretanju servisa, a već iscrtana lista se instalacijom ne osvežava. Instaliranje dok servis radi zato daje frustrirajuću kombinaciju uspešne instalacije i nepromenjenog prozora. Restart nije opciono održavanje; to je korak koji čini instalaciju vidljivom.

Restart prekida vezu na nekoliko sekundi, a svaka SSH sesija preko istog interfejsa ide sa njom, pa planirajte to ako je mašina udaljena. Zatim ponovo otvorite panel i pitajte menadžera direktno šta podržava. Direktan upit je bolji dokaz od menija koji može biti keširan.

sudo systemctl restart NetworkManager
nmcli -f NAME,TYPE connection show
nmcli connection add type vpn

Poslednja komanda je razlučujući test. Sa dodatkom ona pada zbog nedostatka argumenata; bez njega prijavljuje nepoznat tip VPN-a. Jedan ishod je forma koja čeka popunjavanje, a drugi je još uvek problem pakovanja. Pokrenite je pre i posle instalacije ako želite da kontrast bude očigledan.

Pustite nmcli da pročita .ovpn

Ništa vas ne tera da ponovo gradite dobijeni profil kontrola po kontrola. Menadžer čita .ovpn fajlove direktno i pretvara njihove direktive u sačuvanu vezu, uključujući ugrađene sertifikate. Uvoz je i precizniji od prepisivanja, jer pogrešno otkucan šifra ili skraćen ključ daje kvar koji izgleda kao problem servera.

Ostavite profil pored svakog ključa ili sertifikata na koji se poziva dok se čuvanje ne završi, jer veza koja čuva samo putanje fajlova se kvari kada se ti fajlovi premeste. Zatim testirajte vezu po imenu i odgovorite na svaki zahtev za akreditive u prvom planu da vidite šta traži. Sačuvana veza koja nikada nije aktivirana nije dokaz ni za šta.

nmcli connection import type openvpn file ~/Downloads/office.ovpn
nmcli --ask connection up office
nmcli -f NAME,TYPE,STATE connection show --active

Ta treća komanda potvrđuje da je tunel podignut pod imenom koje očekujete. Ona takođe razdvaja neuspešnu vezu od one koja nikada nije aktivirana.

Šta meni ne može da vam kaže

Odsustvo tipa ne govori ništa o gejtveju i ne znači da server odbija OpenVPN. To nije razlog da instalirate dodatak nepovezanog protokola da bi se pojavila stavka menija. Ta druga greška ima ime u praksi: ljudi usmere PPTP ili AnyConnect profil ka OpenVPN servisu jer su to bile ponuđene stavke.

Prvo popravite pakovanje; pitanje o serveru dolazi posle. Profil koji se čisto uvozi i nikada se ne autentifikuje pada na pitanju sertifikata, TLS-a ili akreditiva, a ne editora. Svako od njih ostavlja različite dokaze, i nijedan se ne pojavljuje u prozoru. Pročitajte dnevnik klijenta pre nego što ponovo otvorite panel podešavanja.

Dokažite to resursom koji zaista koristite

Kada tip postoji i veza je sačuvana, povežite se i otvorite resurs koji zaista koristite. Sama aktivacija dokazuje samo da su se dva kraja dogovorila o tunelu. Tunel koji se podigne i ništa ne nosi je sledeći način kvara, i panel ga ne može videti.

Zapišite koji resurs ste testirali, da sledeća osoba ponovi tu proveru umesto da počne iz početka. Kada je tunel podignut, a resurs i dalje ne uspeva, istraga prelazi na rute i DNS, a ne nazad na prozor. Ta beleška je razlika između popravke i priče.