Nema ‘dešifrovanja’ za kodiranu VPN tajnu

Izraz dešifrovati kodirani ključ pretpostavlja jednu radnju koja ne postoji. Sačuvana VPN tajna može biti osnovno kodirani niz bajtova, šifrovani blob vezan za skladište ključeva ili jednosmerni verifikator koji se nikako ne može vratiti, i svaki od njih traži drugačiji odgovor. Osnovno kodiranje po zamisli ne dodaje poverljivost, pa se njenim dekodiranjem može dobiti upotrebljiva tajna umesto otkrivanja zaštićene. Polazak od polja i od proizvoda koji ga je upisao jedina je pouzdana identifikacija.

Držite vrednost izvan web dekodera i javnih objava na forumima, jer kodirana tajna ostaje tajna.

Kodiranje, šifrovanje i verifikator su tri različite stvari

RFC 4648 opisuje osnovna kodiranja kao prikaze podataka u ograničenim okruženjima, a njegov odeljak o bezbednosti jasno kaže da ona ne daju računsku poverljivost. Zato svako može pretvoriti polje Base64 natrag u bajtove, što je rizik za oporavak, a ne kriptografska prepreka. Šifrovanje je drugačije: bez ključnog materijala bajtovi ostaju neprozirni. Verifikator je opet drugačiji, jer je namerno napravljen tako da ne može da se vrati. Dokumentovani naziv polja obično otkriva koji od ta tri slučaja imate.

Nazvati neki niz Base64 ne dokazuje šta on sadrži. Može se dekodirati u ključ, u serijalizovanu strukturu ili u slučajno popunjavanje, a izgled teksta ne govori koje je od navedenog.

Utvrdite polje pre nego što ga dodirnete

Zapišite proizvod iz kojeg je izvezeno, njegovu verziju, format profila i dokumentovani naziv polja. Zatim razdvojite vrste tajne: grupni unapred deljeni ključ nije lozinka pojedinačnog naloga, ni zaporka privatnog ključa, ni autentifikacijski token. Njihovi su vlasnici različiti, kao i postupci zamene, pa njihovim mešanjem menjate pogrešan pristupni podatak. Ni profil koji se još povezuje nije dozvola da izvučete pristupni podatak koji pripada nekome drugom.

Podršci je korisno dati proizvod, polje, grešku i odobreni cilj. Sama tajna nije deo tog spiska.

Oporavak je odobren postupak, ne dekoder

Ako proizvod dokumentuje reverzibilan izvoz za odobreni oporavak, koristite njegov sopstveni postupak uvoza ili oporavka u zaštićenom okruženju. Sačuvajte izvornu datoteku, a dekodirani materijal držite dalje od zapisa, istorije ljuske i tiketa. Kada je vrednost šifrovana ili vezana za zaštićeno skladište, dokumentovani način otključavanja i potrebno odobrenje dolaze od vlasnika, jer dekodiranje ne daje ni ključ ni kontekst pristupa nekog drugog korisnika. Kada polje sadrži verifikator, sledite dokumentovanu putanju zamene umesto isprobavanja dekodera.

Kada vlasnik ne može da oporavi ili bezbedno ponovo izda vrednost, rešenje je novi pristupni podatak i ažurirane konfiguracije partnera. To je projekat s prelaskom, a ne naredba.

Zamena zajedničke tajne je usklađena promena

Prepisivanje proizvodne zajedničke tajne samo na jednoj strani slomi svakog odobrenog klijenta koji još ima prethodnu vrednost. Isplanirajte prelazak, odlučite treba li ikakav pristup opozvati i obezbedite dostupnu putanju oporavka pre promene bilo kojeg kraja. Obavestite ljude koji će to primetiti o vremenskom okviru.

Ako je izvorna vrednost bila izložena, rotacija je ispravan odgovor i njeno dekodiranje ništa ne doprinosi. Izložena tajna je kompromitovana bez obzira na to da li je neko vratio bajtove.

Zapišite gde nova vrednost boravi i kome pripada. Sledeći incident će tražiti to, a ne dekoder.